MY NIGGA
|
Autor Goran Rošulj |
|
| utorak, 15 januar 2008 | |
| Danas je bio predivan dan, pravi dan za borbu….možda čak i smrt. Bio sam na ratištu…ja sam, a njih gomila….možda i više. Sedim ja tako i osmatram….ne vidim nikoga…mir….tišina, čuje se samo cvrkut ptica i voda kako žubori. Kad, u jednom tre nutku osetim nešto….osecao sam se čudno, kao da me nešto u stomaku stiska…..tada sam znao, biće sranja!Par sekudi kasnije, počelo je….on krene na mene, ja se stisnem i ne dam, u zelji da sve nestane….zatvorio sam oči…i kao da je sve samo prošlo….pao je u vodu i ona ga je odnela. Bilo mi je to jako čudno, skoro ne moguće….kad najednom….opet onaj isti osećaj….bojao sam se da ovaj put neće tako lako proći….bio sam upravu. Ovaj mali “crnja” je bio zeznut….izraz na licu mu nije bio mio….i znao sam da traži nevolju. Ja sam se namrštio i spremio za borbu. Borba je otpočela, bilo je jako gusto….on krenuo na mene, ja na njega, on na mene i sve tako. Nisam bio baš svega svestan, ali nekako sam ga nadjačao i gurnuo u vodu. Sada je već bilo lakse….skupio sam samopouzdanje, spremio se za ostale i rekao sebi….”srediću vas ja, govna jedna”. Kako su oni dolazili, u stomaku mi se javljao stari osećaj, kao da me je obavestavao o njohovom dolasku….nisam ih se više bojao…najgore je prošlo Odlazili su jedan po jedan….svi u vodu. Borba je trajala oko 15-20 minuta…a kao da je prošla čitava večnost. U najtežim trenucima su mi proletele slike mladosti….prve ljubavi, prvog poljupca….Mislim da sam uz njihovu pomoć i uspeo sve ovo da prebrodim. Sada, kad god se osetim nesigurno….setim se borbe i shvatim da sam bio i u vecim govnima.
(C)2008 |
