Ima već pet meseci kako se po vestima i raznim stručnim emisijama provlači priča o rastu cena mleka i jogurta. Postavljaju se pitanja tipa: kako to da je toliko skupo, te ko to krade narod u tranziciji, pa što su ovi seljaci bezobrazni, zašto mlekare ne spuste cenu, što baš u Srbiji da bude najskuplje mleko u celoj Evropi ???
Već mi dojadila ta prepucavanja i svakodnevna polemika. Upalim televizor, kad neki proizvođači mleka se okupili na trgu i sipaju mleko po betonu. Žale se da mlekare slabo plaćaju i da su im premije male. Traže intervenciju države i zaštitu njihove proizvodnje.
U redu je to što traže ali što mleko na beton? Mogli su da naprave koje kazanče kakao ili pudinga i podele narodu. Sigurno bi postigli bolji efekat a ja bih bio u prvim redovima sa lončićem od 5 litara (imam puno mačaka? … može da prođe, pa danas mačke piju i kakao).
Posle nedelju dana, sastali se oni iz resornih tj. nadležnih ministarstava da raspravljaju šta im je činiti. Nakon par sati kafenisanja, ispijanja sokova i mineralne vode a naravno posle bogatog ručka(jer zna se da na gladan stomak ne valja ništa važno odlučivati) doneli oni sledeće zaključke:
1. mleko je vrlo važna namirnica
2. volimo ga svi, vazda piti
3. ministar više voli viski
Kako su to za njih bila šokirajuća saznanaja, odlučiše naši vredni lideri da odmah donesu nove mere koje se moraju preduzeti još kako sutra. Taj drugi deo sastanka stručnog odbora potraja boga mi do kasno u noć. Kažu da bi brže završili da im zamenik pomoćnika potpredsednika za mlečne integracije nije ometao sastanak. Čovek je inače u godinama a slabije čuje pa su mu sve morali dva puta ponavljati. Razgovor je tekao nešto kao ovo:
„Dakle složili smo se da je prozvodnja mleka deficitarna?“ – kaže predsedavajući.
„Haaaa…kakve krmenadle, pa jesmo rekli pršut i masline za meze“-reče iskusni al’ nagluvi zamenik.
„Nemojte krmenadle ovako kasno , ne valja za probavu a i mora da se glođe.“-nastavi ozbiljno stari stručnjak.
Ipak, uz sve poteškoće privedoše stvar kraju te osvanu sutra u medijima da su nadležni državni organi izglasali uvođenje pet novih mera koje će uvesti reda u ovu proizvodnu
oblast. Evo šta su jednoglasno izglasali i predstavili oduševljenoj javnosti:
1. Uvodi se novi porez na mlečne proizvode, jer država mora da interveniše u kriznim situacijam a nema para u budžetu. Uostalom, mora neko da plati to što se pojelo i popilo na ovim sastancima.
2. Mlekare su bezobrazne i bogate se na narodu i proizvođačima mleka. Ako to još jednom urade moraće da žive sa javnom osudom koju će izreći ministar, lično.
3. Proizvođači mleka su nekorektni jer inflacija, porast cena repromaterijala i stočne hrane nema apsolutno nikakvog uticaja na porast troškova proizvodnje. Bolje im je da ne izazivaju jer neće dobiti ni one silne subvencije što im spremaju već pet godina. A taman su mislili da im daju…
4. Pršut je bio previše slan a masline su imale košticu. A sir? Zašto nije bio onaj rupičasti? Ko je video da se u ovakvim prilikama stavlja gauda! Jednoglasno je odlučeno da su uslovi za rad bili izuzetno loši i da je to nedopustivo.
5. Kineski svemirski program je jako dobar ali moraju malo da porade na kvalitetu lansirnih rampi.
E, posle ovoga javile se sve znamenite srpske mlekare okupljene oko investicionog fonda „Salford“ sa sledećim saopštenjem:
„Nismo mi krivi zbog ovako visokih cena. Mi se samo dogovaramo oko cena i jedinstveno nastupamo na tržištu sa tim dogovorom. Tako su nam rekli naši direktori i glavna uprava. Mi nemamo ništa sa tim monopolskim cenama, i ne znamo šta je to. To su bre ovi seljaci postali gramzivi a država ne štiti našu mlekarsku industriju dovoljno. Ako se ovako nastavi, načisto ćemo propasti. Moraćemo još dve godine da vozimo ona stara službena vozila iz 2006-te. Neka, neka… Videćete onda kad se to desi, pa kad počnemo s tim kršinama da ugrožavamo ostale učesnike u saobraćaju. Da posle ne bude da nismo upozoravali.“
Iz cele halabuke nikako da skontam ko je tu kriv. Znam samo da su i mleko i jogurt skočili na preko 70 dinara pa sam bio primoran da izbacim lagani doručak od žitarica sa mlekom i zdravu večeru sa niskomasnim jogurtom. Prešao sam na čajeve sa prepečenim starim hlebom i misaonu samo kontrolu. Ovo drugo mi ne funkcioniše jer mi se stalno po glavi vrzmaju šunke i kobasice. Eto.. sad mi jedna šunkica baš protrči…Kobasice mi se ređe prikazuju, po prirodi su stidljivije.
Deda mi se više žali na stolicu. Kaže, kako ne pije jogurt, stvrdnula mu se stolica, tvrđa od najtvrđe bukovine. Satima se beči i napinje, niko živ u kući od njega ne može do šolje. Što je najgore, toliko je bučan da se slabo i spava poslednjih dana. Komšije sa sprata su ponudile da oni „uđu“ sa pola para za pola litre jogurta dnevno, samo da deka više ne zapomaže. Lepo od njih, ali ja moram da izguram drugu polovinu sam. Sa ovakvim cenama i to je podvig.
Kad sam čuo da se sprema bojkot građana na kupovinu mleka i jogurta u decembru mesecu, u stomaku mi zaigrali leptiri od sreće. Ajde da im pokažemo svima da može da se živi i bez mleka (izdržim li 24 sata, častim se litrom najskupljeg mleka). Pa kad im opadne prodaja, pokvare se tone mleka, možda i spuste cene. Uz malo sreće još ću ja ponovo žvaćkati natopljene pahuljice a moj deka „sedeti“ na mekšoj stolici i to po starom režimu = svega pola sata blokiranja toaleta = ostali ukućani ponovo spoznaju lepotu kupanja i svakodnevnog pranja nogu.
Ako i to ne uspe,nema zime. Skupio sam neku crkavicu za brdski bicikl ali ću kupiti dobru kozu muzaru. Stavim je na terasu, šetnja jednom dnevno, napasam je u parku. Ja ću da muzem a deka će da pravi jogurt i sir. Ih, ima da bude k’o na Zlatiboru. Ako bude dobro krenulo, uzećemo još jednu pa će biti kajmaka i za pijacu. Uvedemo posle HACCP pa pravac u izvoz. „Limanski kajmak“, „Tvrdi kačkavalj sa Keja“, niskomasni jogurt „Štrand“. Prodavaće se k’o alva. Pa onda kad ja udarim cenu…
